ПРЕДЛОЖЕНО ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИТВОРА ОСУМЊИЧЕНОМ В. Б.

Поступајући тужилац Окружног јавног тужилаштва у Бијељини је, након испитивања осумњиченог В. Б., 22.09.2026. године поднио судији за претходни поступак Основног суда у Бијељини приједлог за одређивање притвора, због постојања основане сумње да је починио кривична дјела – Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 308. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске и кривично дјело – Угрожавање сигурности из члана 150. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске, а све у вези са чланом 56. став 1. истог Законика.

Постоји основана сумња да је осумњичени В. Б.:

1. Дана 20.09.2026. године, око 20,15 часова, у општини Лопаре, поступајући по пријави да прави буку и узнемирава станаре зграде у којој живи, полицијски службеници Полицијске станице Лопаре су дошли до његовог стана ради предузимања службених радњи, којом приликом је осумњичени, свјестан противправности свог понашања, напао полицијске службенике, тако што је једном полицијском службенику задао тјелесну повреду и упутио му пријетњу, док је и осталим полицијским службеницима упутио озбиљне пријетње.
2. Дана 20.09.2026. године након што је приведен у службене просторије Полицијске станице Лопаре због кривичног дјела описаног у тачки 1., свјестан противправности својих радњи које је и хтио, угрозио сигурност полицијског службеника озбиљном пријетњом да ће, након што буде пуштен из притвора, напасти њега и његову породицу у мјесту у којем живи, што је полицијски службеник схватио озбиљно, те се уплашио за себе и своју породицу.

Тужилаштво је предложило одређивање притвора према осумњиченом В. Б., на основу члана 197. став 1. тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске, због постојања нарочитих околности које оправдавају бојазан да ће осумњичени боравком на слободи поновити кривично дјело, а за то кривично дјело се може изрећи казна затвора у трајању од три године или тежа казна.

Напомена:
“Овом објавом не прејудицира се исход кривичног поступка и не нарушава се принцип пресумпције невиности. Свако се сматра невиним док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.”