ПОСТОЈИ ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ВОЂЕЊЕ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА, ОДНОСНО МЕРИТОРНО ОДЛУЧИВАЊЕ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ О ПРИЈЕДЛОГУ ЗА ДИОБУ ЗАЈЕДНИЦЕ НЕКРЕТНИНА ПРЕМА ПОСЈЕДОВНОМ СТАЊУ, ГДЈЕ БИ ЕВЕНТУАЛНА ОДЛУКА БИЛА ПРОВОДИВА САМО У КАТАСТАРСКОЈ ЕВИДЕНЦИЈИ (НЕ И У ЗЕМЉИШНОКЊИЖНОЈ). УРЕДАН ЈЕ ПРИЈЕДЛОГ ЗА ДИОБУ ЗАЈЕДНИЦЕ НЕКРЕТНИНА У КОЈЕМ СЕ ДИОБА ЗАХТИЈЕВА ИСКЉУЧИВО ПРЕМА КАТАСТАРСКИМ ПОДАЦИМА О НЕКРЕТНИНИ (НЕ НАВОДЕЋИ ЗЕМЉИШНОКЊИЖНЕ ОЗНАКЕ ПАРЦЕЛА), УЗ НАВОЂЕЊЕ КАТАСТАРСКИХ ПОДАТАКА О НОСИТЕЉУ „ПРАВА“ НА НЕКРЕТНИНИ (А НЕ ЗЕМЉИШНОКЊИЖНИМ ПОДАЦИМА О СУВЛАСНИЦИМА И НОСИТЕЉИМА ДРУГИХ СТВАРНИХ ПРАВА), А СВЕ ОВО НА ТЕРИТОРИЈУ ГДЈЕ, ИАКО ЗЕМЉИШНОКЊИЖНА ЕВИДЕНЦИЈА НИЈЕ АЖУРНА, ИСТА ПОСТОЈИ ЗА СВЕ НЕКРЕТНИНЕ. АКО УСЉЕД РАСКОРАКА ИЗМЕЂУ ЗЕМЉИШНОКЊИЖНОГ И СТВАРНОГ ПРАВНОГ СТАЊА НЕМА МОГУЋНОСТИ ДА СЕ РАЗВРГНЕ СУВЛАСНИЧКА ЗАЈЕДНИЦА НЕКРЕТНИНЕ, МОЖЕ СЕ, ПО ПРАВИЛИМА ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА, ИЗВРШИТИ ДИОБА ПОСЈЕДА.

(Одлука Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 55 0 В 001609 19 Спп од 21.5.2019. године)