Пресудом Окружног суда у Требињу број 15 0 К 005963 23 К од 18.12.2023. године, оптужени М. К. оглашен је кривим због кривичног дјела Изазивање опште опасности из члана 394. став 1. Кривичног законика Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 64/17, 15/21, 89/21 и 73/23 - у даљем тексту: КЗ РС) за које му је на основу истог законског прописа и уз примјену члана 28, 46. и 52. КЗ РС утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и због кривичног дјела Недозвољена производња и промет оружја или експлозивних материја из члана 361. став 1. КЗ РС, за које му је на основу истих законских прописа утврђена казна затвора у трајању од 8 (осам) мјесеци, па је за та кривична дјела осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) мјесеци, у коју казну му је урачунато вријеме проведено у притвору. Против наведене пресуде овог суда, жалбе су благовремено изјавили Окружно јавно тужилаштво у Требињу и бранилац оптуженог. Врховни суд Републике Српске је у жалбеном поступку, пресудом број 15 0 К 005963 24 Кж 5 од 9.4.2026. године, одбио као неосновану жалбу браниоца оптуженог, те уважио жалбу окружног јавног тужиоца у Требињу и преиначио пресуду овог суда у одлуци о казни, тако да је оптуженом за кривично дјело Изазивање опште опасности из члана 394. став 1. Кривичног законика Републике Српске утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) године, а за кривично дјело Недозвољена производња и промет оружја или експлозивних материја из члана 361. став 1. истог законика, преузео као правилно утврђену казну затвора овог суда од 8 (осам) мјесеци, па му је за та дјела у стицају изрекао јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) мјесеци и у исту урачунао вријеме проведено у притвору од 19.4.2023. године до 18.12.2023. године.