БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ОСНОВНИ СУД У НОВОМ ГРАДУ                                                                                                     

Број: 76 0 К 040594  24  К

Нови Град   28.01.2025. године

У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Основни суд у Новом Граду по судији Шипка Љиљани уз судјеловање записничара  Миљевић Љиљане,  у кривичном предмету против  оптуженог   И.С., сина М. и мајке Ф.  из Љ., С.,  ради кривичног дјела „Угрожавање јавног саобраћаја“ из члана 402. ст. 1 у вези са ст. 3. Кривичног законика Републике Српске (Сл. гласник РС број: 64/17, 15/21, у даљем тексту КЗ РС), поступајући  по оптужници Окружног  јавног тужилаштва   Приједор бр. Т22 0 КТ 0017534 22,  од дана 16.10.2024. године, након одржаног рочишта ради разматрању изјаве о признању кривице и рочишта за изрицање кривично правне санкције дана  21.01.2025. године  а у присутности окружног  јавног тужиоца   Матијаш Срђана   и оптуженог   И.С., сина  М., донио је  и јавно објавио дана  24.01.2025. године   слиједећу

П Р Е С У Д У

И.С., син М. и Ф. дјевојачки К., рођен ... године у Б., са пребивалиштем у Улици ..., Љ., Р.С., ожењен, отац двоје дјеце, по занимању електротехничар, по националности Муслиман, ЈМБ: ..., држављанин БиХ и Словеније.

К Р И В   Ј Е

ШТО ЈЕ:

Дана 29.10.2022. године, око 16:45 часова, на магистралном путу М1-108 Нови Град – Бихаћ (Улица ...), у Новом Граду, крећући се из смјера Рудица у смјеру центра града, возилом „Ауди Q5 ИИ“, регистарских ознака ..., у којем се као сувозач налазила С.С., те на позицији сапутника А.А.1. и А.А.2., проузроковао саобраћајну незгоду, тако што возило у кретању није држао што ближе десној ивици коловоза и на толикој удаљености од ње да с обзиром на брзину кретања возила, услове саобраћаја и стање и особине пута, не угрожава друге учеснике у саобраћају и себе не излаже опасности, што је супротно одредби члана 39 став 2 ЗООБС-а на путевима БиХ­­­­, па је услијед тога предњим лијевим дијелом аутомобила „Ауди“ остварио контакт са предњим лијевим дијелом аутомобила „Голф“ који се кретао наведеним магистралним путем из супротног смјера, тј. Улицом ... из смјера центра града у смјеру Рудица, којим је управљао М.Х., а као сувозач се налазила С.Х., услијед чега је С.Х. задобила тешке тјелесне повреде у виду прелома грудне кости и истегнућа вратног дијела кичменог стуба, М.Х. лаке тјелесне повреде у виду ударца у предјелу грудног коша и трбуха, А.А.1. лаке тјелесне повреде у виду крвног подлива у лијевом тјеменом предјелу, А.А.2. лаке тјелесне повреде у виду ударца у грудни кош и у предјелу карлице, праћен болом у наведеним предјелима те С.С. лаке тјелесне повреде у виду ударца у предјелу грудног коша, праћеног болом.

Дакле, из нехата, као учесник у саобраћају на путевима није се придржавао саобраћајних прописа и тиме тако угрозио јавни саобраћај да је довео у опасност живот људи, па је услијед тога код другог наступила тешка тјелесна повреда.

Чиме је, починио кривично дјело „Угрожавање јавног саобраћаја“ из члана 402. ст. 1 у вези са ст. 3. Кривичног законика Републике Српске.

Па  се на основу члана 402 ст. 3  а у вези са ст. 1 Кривичног  законика Републике Српске  

К а ж н ј а в а 

Новчаном казном у износу од  5.000,00 КМ ( пет хиљада конвертибилних марака).

Новчану казну оптужен  је дужан  платити у року  од 90 (деведесет)  дана од дана правоснажности ове пресуде. Ако оптужени  не плати новчану казну  у року  који  је одређен  овом пресудом  иста ће се без одлагања  у складу са чланом 50 КЗ РС  замјенити казном затвора на начин да ће се за сваких започетих 100 КМ новчане казне одредити један дан затвора.

У складу са чланом 108 ст.3. Закона о кривичном поступку Републике Српске  оштећени М.Х., син С. из Б., ул. …; С.Х.,  кћи С.  из Б., ул. …; С.С., ул. …, К.; А.А.1.,  Љ., ул. …   и А.А.2. настањен у   Љ., ул. …   се упућују  да  имовинско правни захтјев остваре у парничном поступку или путем осигуравајућег друштва.

У складу са чл. 99 Закона о кривичном поступку оптужени се обавезује на плаћање трошкова кривичног поступка    у укупном  износу од 774,76 КМ,   које је дужан платити  у року од 90 (деведесет)  дана од дана правоснажности пресуде под пријетњом принудног извршења.