Пресудом Опћинског суда у Љубушком, која је потврђена одлуком Жупанијског суда Широки Бријег осуђени Браћић оглашен је кривим да је починио казнено дјело Тешка казнена дјела против опће сигурности људи и имовине у вези са казненим дјелом Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова (посљедица је смрт 1 грађевинског радника) те му је изречена казна затвора у трајању од 1 године и 3 мјесеца.

Будући да је осуђеном Браћићу Одлуком о помиловању усвојена молба за помиловање на начин да му се изречена казна затвора у трајању од 1 године и 3 мјесеца мијења казном затвора у трајању од 1 године, исти је првоступањском суду поднио молбу за издржавање кућног затвора са електронским надзором.

С тим у вези, првоступањски суд је правилно одлучио (а овај суд исту одлуку потврдио) када је одбио молбу осуђеног Браћића обзиром да је Казненим законом ФБиХ јасно прописано да особе осуђене на казну затвора до 1 године, уз свој пристанак, могу издржавати ту казну и као кућни затвор са електронским надзором.

Наиме, неспорно је да је осуђени Браћић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 3 мјесеца, па се закључује да нема увјета да се истом одреди кућни затвор са електронским надзором, обзиром да осуђеном Браћићу није изречена казна затвора у трајању до 1 године од стране суда, него се ради о поступку помиловања који је одвојен од судског поступка и исти се не могу поистовјетити. Наиме, Одлуком о помиловању не изриче се казна затвора већ се ради о управном акту који доноси предсједник Федерације Босне и Херцеговине, којим се поименице одређеном починитељу казненог дјела даје погодност у виду дјеломичног ослобађања од извршења казне затвора.