ПРЕСУДА - Обавезује се тужени...
БОСНА И
ХЕРЦЕГОВИНА
РЕПУБЛИКА
СРПСКА
ОСНОВНИ
СУД У ФОЧИ
Број: 94
0 П 042831 24 П
Фоча,
25.03.2025. године
Основни суд у Фочи, судија Антонела
Јокановић-Јањић, у правној ствари тужиоца Д.Б. из Ф., Ул. […] кога заступају
пуномоћници Нада Тодоровић, адвокат из Власенице, Ул. Светосавска бб, адвокат
Мирсад Бећировић из Сарајева, Ул. Обала Кулина Бана бр. 6 и адвокат Сенад
Рашинлић из Сарајева, Ул. Долина бр. 2, против туженог „Крајина осигурање“ а.д.
Бања Лука, Ул. Браће Пантић бр. 2, кога заступају пуномоћнци А. Б. и М. П., запосленици туженог, ради накнаде штете,
вриједност предмета спора 6.652,00 КМ, након проведене усмене, јавне, главне
расправе, започете и закључене 04.03.2025. године, уз судјеловање пуномоћника
тужиоца-адвоката Сенада Рашинлића и пуномоћника туженог-запосленика М. П., ван рочишта, дана 25.03.2025.године, донио је сљедећу
ПРЕСУДУ
И Обавезује се тужени „Крајина осигурање“ а.д.
Бања Лука да тужиоцу Д.Б. исплати на име накнаде материјалне штете на возилу
износ од 500,00 КМ, са законским затезним каматама, почев од дана 24.01.2024.
године, па до исплате, у року од 30 дана од дана достављања преписа пресуде,
под пријетњом принудног извршења.
ИИ Одбија се као неоснован дио тужбеног
захтјева тужиоца Д.Б. да се обавеже тужени „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука
да тужиоцу исплати на име накнаде материјалне штете на возилу, износ преко
досуђеног износа од 500,00 КМ, тј. износ од 6.874,65 КМ, са законским затезним
каматама, почев од дана 15.11.2023. године, као дана настанка штете па до
исплате.
ИИИ Обавезује се тужени „Крајина осигурање“
а.д. Бања Лука да тужиоцу Д. Б. надокнади
трошкове парничног поступка у износу од 812,55 КМ, у року од 30
дана од дана достављања преписа пресуде, под пријетњом принудног извршења.
Образложење
Тужилац је дана 24.07.2024. године по адвокту
поднио тужбу против туженог, ради накнаде штете, вриједност предмета спора
6.652,00 КМ, у којој је навео да се дана 15.11.2023. године догодила саобраћајна
незгода у мјесту К.-Ф., у којој је дошло до оштећења возила тужиоца марке
„Голф“, рег. бр. […], а у којој су учествовали З.С. који је управљао ПМВ-ом
марке „Застава“, рег. бр. […], вл. Р.С. и Д.Б. који је управљао ПМВ-ом марке
„Голф“, рег. бр. […], власништво истог. На околности настанка саобраћајне
незгоде, учесници су попунили и потписали извјештај о незгоди, те фотографисали
лице мјеста незгоде. Обзиром да је возило којим је проузрокована саобраћајна
незгода, у тренутку исте било осигурано од аутоодговорности код туженог, тужилац
је туженом путем свог осигуравајућег друштва поднио захтјев за накнаду
материјалне штете на возилу. Након разматрања одштетне документације, тужени је
предмет утврдио правно неоснованим, наводећи да саобраћајна незгода није
пријављена полицијској станици, имајући у виду да се ради о већој материјалној
штети за чију накнаду је потребан записник о увиђају сачињен од стране
припадника полицијске станице, да фотографије лица мјеста указују на довољну
ширину пута за безбједно мимоилажење, те да постоје основане сумње да се
саобраћајна незгода десила под контолисаним условима и да се могла избјећи.
Будући да је одлуком туженог тужилац ускраћен за накнаду штете, то је исти
поднио тужбу. Обзиром да је возило тужиоца оштећено у предметној саобраћајној
незгоди искључивом кривицом осигураника туженог, предлаже да суд усвоји тужбени
захтјев, којег је прецизирао на главној расправи након проведеног вјештачења
тако да гласи: Обавезује се тужени да тужиоцу исплати на име накнаде
материјалне штете на возилу укупан износ од 7.374,65 КМ са законским затезним
каматама почев од дана 15.11.2023.године, као дана настанка штете па до
исплате, као и да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка, све у року од
30 дана.
У одговору на тужбу, тужени наводи
да оспорава основ и висину тужбеног захтјева, јер су на основу извјештаја о
незгоди од 15.11.2023. године, сумњиве околности начина настанка саобраћајне
незгоде. Из достављене документације-извјештаја о незгоди од 15.11.2023.
године, те чињенице да настанак саобраћајне незгоде није пријављен полицијској
станици, имајући у виду да се ради о већој материјалној штети за чију накнаду
је потребан записник о увиђају сачињен од стране припадника ПС-а, затим на
основу фотографија са лица мјеста које указују на довољну ширину пута за безбједно
мимоилажење, постоје основане сумње да се саобраћајна незгода десила под
контролисаним условима. Нема трагова кочења ни великог прекорачења брзине, те
се може закључити да се иста могла избјећи. У складу са тим „Крајина осигурање“
а.д. Бања Лука донијела је одлуку о одбијању одштетног захтјева бр.
10.01/0613/2023 од 15.12.2023. године, оцијенивши га у цјелости неоснованим.
Пуномоћник тужиоца је поднио приговор на одлуку, а тужени је, увидом у
достављену документацију, утврдио да је приговор неоснован у цјелости. У складу
са тим, тужени је донио одлуку о приговору бр. 10.01/0613/2023 од 19.07.2024.
године, оцијенивши га у цјелости неоснованим.
У току доказног поступка проведени су докази
које су пуномоћници странака предложили на припремном рочишту, па је извршен
увид у: 1. извјештај о незгоди од 15.11.2023. године, 2. пријаву-одштетни
захтјев из осигурања од аутомобилске одговорности „Дунав осигурања“ а.д. Бања
Лука од 17.11.2023. године, 3. допис „Дунав осигурања“ бр. 03-695/23 од
22.11.2023. године, 4. одлуку о утврђивању висине штете „Крајина осигурања“
а.д. Бања Лука бр. 10.01/0613/2023 од 15.12.2023. године, 5. позив за изјаву
осигураника „Крајина осигурања“ а.д. Бања Лука бр. 10.01/0613/2023 од
28.11.2023. године, 6. изјаву З.С. на околности настанка саобраћајне незгоде од
04.12.2023. године, 7. услужни записник о оштећењу возила „Дунав осигурања“
а.д. Бања Лука од 16.11.2023. године, 8. потврду о регистрацији БиХ, ПУ Фоча на
име Д.Б. бр. […] полису осигурања од одговорности за моторна возила „Дунав
осигурање“ бр. […] од 17.08.2023. године, 10. предрачун „Миракис“ д.о.о. бр.
506/2023 од 17.11.2023. године, 11. записник о оштећењу возила (датум штете
13.11.2023. године) „Монди Цонсултинг интернатионал“ Регулисање штета д.о.о., 12. фотографије
оштећења возила и лица мјеста незгоде на ЦД-у, 13. одлуку по приговору „Крајина
осигурања“ а.д. Бања Лука бр. 10.01/0613/2023 од 19.07.2024. године, 14.
записник о оштећењу возила „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука за возило „Голф“,
рег. бр. […] и 15. налаз и мишљење вјештака саобраћајне струке Момчила Сладоја
од 03.0.2025. године, те је саслушан вјештак.
На основу проведених доказа утврђено је
сљедеће, неспорно чињенично стање: Из извјештаја о незгоди (којим се не
признаје кривица, већ се приказује ток незгоде) се види да се дана 15.11.2023.
године у 16,30 часова у мјесту К., општина Ф. догодила саобраћајна незгода у
којој није било повријеђених лица, нити је надлежни орган вршио увиђај. У
саобраћајној негоди су учетвовала возила: ПМВ марке „Застава“ рег. бр. […],
којим је упраљао З.С. (власник полисе осигурања је Р.С.), а возило је осигурано
код „Крајина осигурање“ бр. полисе […] и ПМВ марке „Голф“, рег. бр. […], којим
је управљао Д.Б. (власник полисе осигурања је Д.Б.), а возило је осигурано од
аутоодговорности код „Дунав осигурања“ бр. полисе […]. Под тачкама 10.
приказана су мјеста удара на оба возила, а под тачком 12. возачи су попунили
потребна поља наводећи да су се оба возила кретала, да је возило „Застава“
мијењало траку коловоза, да је прешло у коловозну траку супротног смјера
кретања возила и да није поштовало знакове првенства, те су под тачком 13.
скицирали мјесто незгоде. Под тачком 14. за возило А („Застава“) возач З. С. је навео: „Признајем одговорност-крив сам за
СН“, а под тачком 15. оба возача су потписала извјештај: З. С. и Д. Б. (доказ бр. 1). Према пријави-одштетном
захтјеву из осигурања од аутомобилске одговорности „Дунав осигурања“ а.д. Бања
Лука од 17.11.2023. године, напријед наведени догађај није пријављен органу
унутрашњих послова, урађен је извјештај о незгоди, европски извјештај је
попуњен, свједока није било, а удес је изазвао возач З. С. који је управљао ПМВ-ом марке „Застава“,
рег. бр. […], вл. Р. С. Д. Б. је дао писану изјаву у којој је навео да се дана
15.11.2023. године кретао из правца К.-Ф. и на мјесту гдје је пут сужен дошло
је до контакта његовог возила са возилом које се кретало из супротног правца
које је прешло у његову траку због сужења пута, јер се возач „Југа“ није
увјерио да може безбједно извести радњу мимоилажења и директно је ударио у
његово возило (доказ бр. 2). „Дунав осигурање“ је „Крајини осигурање“ а.д. Бања
Лука послало документацију за штету по основу АО на ПМВ-у марке „Голф“, рег.
бр. […], вл. његовог осигураника Д. Б., обзиром да се ради о обавези „Крајине
осигурања“ а.д. Бања Лука по полиси бр. […] и то сљедећу документацију:
пријаву-одштетни захтјев, услужни записник о оштећењу возила, извјештај о
незгоди, фотокопију саобраћајне и власничке дозволе, фотокопију возачке дозволе
и личне карте, фотокопију полисе осигурања бр. […], ЦД-Р, фотокопију картице
т.р. и предрачун бр. 506/2023 „Миракис“ д.о.о. Фоча (доказ бр. 3).Одлуком о
утврђивању висине штете „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука је обавијестило
тужиоца да је његов захтјев за накнаду штете неоснован. У образложењу се наводи
да се из извјештаја о незгоди од 15.11.2023. године види да незгода није
пријављена ПС-у, имајући у виду да се ради о већој материјалној штети за коју
накнаду је потребан записник о увиђају сачињен од стране припадника ПС-а.
Фотографије лица мјеста указују довољну ширину пута за безбједно мимоилажење,
те постоје сумње да се саобраћајна незгода десила под контролисаним условима.
Вјештачењем по вјештаку саобраћајне струке је утврђено да нема трагова кочења
ни великог прекорачења брзине, па се закључује да се незгода могла избјећи
(доказ бр. 4). „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука је дописом од 28.11.2023.
године позвала осигураника З. С. да за предметну незгоду достави изјаву на
околности настанка исте (доказ бр. 5). З. С. је у писменој изјави од
04.12.2023. године навео да се дана 15.11.2023. године кретао из правца Ф.-К..
На мјесту сужења пута из његовог правца, прешао је у другу саобраћајну траку и
ударио у возило које се кретало из супротног правца. Због лошег, мокрог и
клизавог пута није могао да заустави возило и остварио је контакт са другим
возилом, тако да сноси одговорност и сматра се кривим (доказ бр. 6). У услужном
записнику о оштећењу возила „Дунав осигурања“ а.д. Бања Лука од 16.11.2023.
године су наведени дијелови за замјену и дијелови за оправку на ПМВ-у марке
„Голф“ (доказ бр. 7). Према потврди о регистрацији БиХ, ПУ Фоча бр. […], се
виде подаци о власнику Д.Б. за ПМВ марке „Голф“, рег. бр. […], а регистрација
важи до 13.02.2024. године (доказ бр. 8). Према полиси осигурања од
одговорности за моторна возила „Дунав осигурање“ а.д. Бања Лука бр. […] од
17.08.2023. године, уговарач осигурања
је Д. Б. за ПМВ марке „Голф“, рег. бр. […] почетак осигурања је 17.08.2023.
године, а истек осигурања 13.02.2024. године (доказ бр. 9). По предрачуну
„Миракис“-а д.о.о. од 17.11.2023. године за ПМВ марке „Голф“, рег. бр.[…]
цијена поправке без ПДВ-а је 17.477,33 КМ, а са ПДВ-ом 20.448,48 КМ (доказ бр.
10). У записнику о оштећењу возила „Монди Цонсултинг интернатионал“ Регулисање штета д.о.о. описана су оштећења за
ПМВ марке „Голф“, рег. бр. […] (доказ бр. 11). „Крајина осигурање“ а.д. Бања
Лука је дописом од 19.07.2024. године обавијестила „Монди Цонсултинг
интернатионал“
Регулисање штета
д.о.о. да је по приговору на одлуку за накнаду штете из основа аутоодговорности
оштећеног Д. Б. поводом штетног догађаја од 15.11.2023. године, на основу
документације утврдила да је приговор у цјелости неоснован (доказ бр. 13). У
записнику о оштећењу возила „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука, описана су
оштећења за возило марке „Голф“, рег. бр. […]: дијелови за замјену, поправку и
контролу (доказ бр. 14).
У свом налазу од 30.12.2024. године-закључку и
мишљењу вјештак саобраћајне струке Момчило Сладоје је навео да на основу
расположиве документације у спису, изласка на лице мјеста и изведених анализа и
прорачуна, може констатовати сљедеће:
1. Саобраћајна незгода догодила се дана
15.11.2023. године око 16,30 часова на магистралном путу Б.-Ш.. У
зони незгоде пут је изграђен у правцу дужине преко 100 м, са подужним падом од
2%. Правом дијелу пута претходи оштри лијеви завој пута. Ширина коловоза је 6,5
м. На коловозном застору има изражених денивелација на десној
саобраћајној траци иза које је сужење пута са десне стране у дужини од око 50
м. На мјесту сужења, гдје се саобраћај одвија само лијевом саобраћајном траком,
предност имају возила која долазе из смјера Ш.. Прегледности пута из позиције
возача учесника је преко 100 м. У моменту незгоде био је дан, а коловоз је био
мокар;
2. У предметној саобраћајној незгоди догодио се
ексцентрични чеони судар предњих лијевих чеоних површина „Заставе” и „Голфа”.
Мјесто контакта налази се у лијевој саобраћајној траци, на мјесту гдје је пут
сужен са десне стране, а удаљеност је 1,2 м од лијеве ивице коловоза (гледано
из смјера Б.-смјер кретања возача „Заставе”);
3. У зони незгоде возач „Заставе“ се кретао
магистралним путем из смјера Б. према Ш., брзином не већом од 40 км на час,
која брзина је у границама дозвољене брзине за предметну дионицу пута. Након
што је возач „Заставе” прошао кроз лијеви завој пута, наилази на изражене
денивелације на коловозу, које се налазе у десној саобраћајној траци. Након
тога, возач „Заставе” наилази на сужење пута са десне стране и прелази у лијеву
саобраћајну траку, гдје се судара са возилом „Голф” које му долази у сусрет;
4. Возач „Заставе“ уочава сужење пута, на што
реагује тако што је прешао у лијеву саобраћајну траку. Возач „Заставе” је имао
могућност и да уочи долазак „Голфа” њему у сусрет, који се креће својом десном
саобраћајном траком. Возач „Заставе” прелази у лијеву саобраћајну траку и без
обзира што му у сусрет долази возач „Голфа”, он не предузима радњу форсираног
кочења, него се креће у режиму умјереног успорења. Од момента када је имао
могућност да уочи денивелацију коловоза, сужење пута са десне стране и долазак
„Голфа“, возач „Заставе” је имао на располагању пут дужине минимално 25 м.
Дужина зауставног пута за возача „Заставе” износи максимално 21,18 м. Значи да
је возач „Заставе” имао на располагању довољно просторних и временских
могућности да радњом форсираног кочења заустави своје возило на расположивом
путу;
5.Возач „Голфа” креће се магистралним путем из
смјера Ш. према Б., својом десном саобраћајном траком. Након што прође лијеви
завој пута, возач „Голфа” има прегледост преко 100 м правог дијела пута. На том
дијелу пута возач „Голфа“ нема никаквих препрека нити денивелација у својој
десној саобраћајној траци. Када возач „Голфа” уочи прелазак „Заставе” у
саобраћајну траку којом се он креће, успорава умјереним интензитетом и помјера
своје возило крајње десно до потпорног зида, гдје се десном бочном страном
прислања уз потпорни зид. Дужина зауставног пута за возача „Голфа” износи
максимално 19,78 м. Значи да је возач „Голфа” имао на располагању довољно
просторних и временских могућности да радњом форсираног кочења заустави своје
возило на расположивом путу;
6. У зони незгоде је изостала вољна или
рефлексна реакција возач „Заставе” (форисано кочење и бјежање од опасности),
јер је имао могућност да уочи долазак „Голфа” који се креће истом саобраћајном
траком, њему у сусрет. Поред тога, возач „Заставе” је имао могућност да прође
поред „Голфа”, када се „Голф“ позиционирао на мјесто на коме је био у
зауставном положају, јер је имао на располагању коловоз ширине 2,05 м, између
„Голфа“ и саобраћајних знакова који су означавали сужење пута;
7. На ПМВ-у марке „ВW Голф ВИИ 2.0 ГТД”, рег.
бр. […], причињена је материјална штета, чији би поправак коштао 7.374,65 КМ.
У моменту незгоде возило је на тржишту имало вриједност од 19.629,05 КМ.
Вриједност оштећеног возила, када се од ње одузме вриједност спашених
дијелова, износи 12.661,41 КМ. Значи, возило је економски оправдано
поправљати, те се може примијенити принцип тоталне штете. Причињена
штета на возилу износи 7.374,65 КМ.
У доказном поступку вјештак је изјавио да у
цјелости остаје код налаза од 03.01.2025.године, а на упит суда је објаснио да
возач возила „Голф“ није могао имати сазнање о радњама возача „Заставе“ на
почетку пута прегледности. Значи, возач „Голф“-а није имао обавезу да предузме
радњу кочења, те му се, то што није реаговао на довољној удаљености, тј. да
радњом форсираног кочења заустави своје возило, не може сматрати као пропуст у
радњама за избјегавање предметне незгоде.
Пуномоћник тужиоца и пуномоћник туженог нису
имали примједбе на налаз вјештака.
Иако
нису спорне, ове чињенице произилазе уз свих напријед наведних доказа.
Доказ бр. 12 и то фотографије оштећења возила и
лица мјеста незгоде из налаза вјештака и са ЦД-а, суд није посебно образлагао,
јер се ради о радном материјалу којег је вјештак користио при изради налаза и
који чини саставни дио истог.
Међу странкама су били спорни, односно тужени
је у одговору на тужбу оспорио основ и висину тужбеног захтјева.
И на спорне околности, проведени су сви
напријед наведени докази.
У смислу чл. 8. ЗПП-а, суд је одлучио као у
изреци пресуде из сљедећих разлога:
Предмет тужбеног захтјева је исплата накнаде за
штету тужиоцу од стране од туженог, по основу саобраћајне незгоде настале због
пропуста возача ПМВ-а марке „Застава“ којим је у моменту настанка штетног
догађаја управљао З. С., а које је у том моменту било осигурано по основу
ауто-одговорности код туженог „Крајина осигурање“ а.д. Бања Лука, по полиси
осигурања бр. […].
Усљед те саобраћајне незгоде је дошло до
оштећења на ПМВ-у марке „Голф“, вл. тужиоца.
Чл. 93. став 1. Закона о безбједности
саобраћаја на путевима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске,
број 63/11 и 111/21) је прописано да у случају саобраћајне незгоде у којој је
причињена мања материјална штета, учесници саобраћајне незгоде су дужни да
попуне и потпишу образац европског извјештаја о саобраћајној незгоди, ставом 2.
да изузетно од става 1. овог члана, ако један од учесника саобраћајне незгоде
захтијева да полиција изврши увиђај на лицу мјеста, сви учесници су дужни да
сачекају полицију, а ставом 3. да је у случају из става 2. овог члана полиција
дужна да изађе на мјесто саобраћајне незгоде, обезбиједи лице мјеста и изврши
увиђај.
Чл. 158. став 1. Закона о основама
безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини (Службени гласник
БиХ, бр. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13, 8/17, 89/17, 9/18 и 46/23) је
прописано да су полиција и друга овлашћена лица дужни да изађу на мјесто
саобраћајне незгоде у којој има погинулих или повријеђених лица или је настала
већа материјална штета, обаве фотографисање мјеста незгоде, направе записник о
увиђају и обаве друге потребне радње, у складу с овим законом, ставом 2. да је
возач учесник у саобраћајној незгоди обавезан да пријави и саобраћајну незгоду
с мањом материјалном штетом, ако је штета настала другом лицу односно његовом
возилу или на другој ствари, а ставом 3. да су послије саобраћајне незгоде у
којој је проузрокована само мања материјална штета, возачи дужни да одмах
уклоне возила с коловоза и да размијене личне податке, те попуне и потпишу
образац европског извјештаја о саобраћајној незгоди. Возачи не смију напустити
мјесто саобраћајне незгоде прије него што попуне и потпишу извјештај и
размијене податке из овог става. Ставом 5. овог члана је прописано да је
надлежни орган унутрашњих послова дужан да изађе на мјесто саобраћајне незгоде
у којој је настала мања материјална штета, ако то захтијева један од учесника у
саобраћајној незгоди.
Чл. 2. став 1. тачка 2) Закона о
обавезном осигурању у саобраћају (Службени
гласник Републике Српске, бр. 82/15, 78/20 и 1/24, у тексту: ЗООС) је
прописано да су врсте обавезног осигурања у саобраћају у смислу овог закона
(поред осталог): осигурање власника возила од одговорности за штету
проузроковану трећим лицима (у даљем тексту: осигурање од аутоодговорности).
Чл. 37. став 1.
ЗООС-а је прописано да је друштво за осигурање дужно
осигуранику, уз полису осигурања од аутоодговорности, уручити образац европског
извјештаја о саобраћајној незгоди, ставом 2. да образац европског извјештаја о
саобраћајној незгоди може бити коришћен у поступку рјешавања одштетног захтјева
као доказ наступања штетног догађаја, у случају мање материјалне штете, под
условом да је уредно и потпуно попуњен, те да су уз то приложене фотографије
оштећења на возилима и мјеста штетног догађаја, а ставом 3. да се под мањом
материјалном штетом из става 2. овог члана сматра штета на возилу која не
прелази износ од 500 КМ.
Чл. 277. став
1. Закона о
облигационим односима (Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89,
57/89 и Службени гласник РС, бр. 17/93, 3/96, 39/03, 74/04, у тексту: ЗОО) је прописано да
дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и
затезну камату по стопи утврђеној законом.
Чл. 3. став 1. Закона о затезној камати (Службени гласник Републике Српске, бр. 61/18) је
прописано да дужник који закасни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред
главнице, и затезну камату на износ дуга до дана исплате по каматној стопи
утврђеној овим законом, а ставом 2. да стопа затезне камате из става 1. овог
члана је 0,03% дневно.
Дакле,
из наведених законских одредаба, а посебно из чл. 37. ЗООС-а,
који закон је леx специалис, у односу на
ЗОО, произилази да је намјера законодавца била да се убрза поступак накнаде
штете која је настала у саобраћајној незгоди, у ситуацији када су учесници
саобраћајне незгоде у цјелости и уредно попунили образац европског извјештаја.
У конкретном случају, ова чињеница, попуњавање европског обрасца од стране
учесника незгоде, није спорна (доказ бр. 1), а констатована је и у пријави-одштетном захтјеву из
осигурања од аутомобилске одговорности „Дунав осигурања“ а.д. Бања Лука од
17.11.2023. године.
Поменути
образац европског извјештаја користи се код мањих материјалних штета, до 500,00
КМ (чл. 37. став 3. ЗООС-а) када су учесници саобраћајне незгоде сагласни ко је
од возача одговоран и ко је узроковао саобраћајну незгоду, као што су у
конкретном случају возачи Д. Б. (сада тужилац) и З. С.-осигураник туженог били
сагласни да је за ову саобраћајну незгоду одговоран возач З. С., те су попунили
и потписали европски образац (доказ бр. 1), фотографисали лице мјеста незгоде и оштећења
на возилу, што су такође наводи тужиоца из тужбе, које тужени не спори. Такође,
ова чињеница је у току поступка потврђена налазом вјештака.
Дакле, полиција
није излазила на лице мјеста саобраћајне незгоде, није га фотографисала, нити
је сачинила записник о увиђају, што је неспорно, а произилази и из пријаве-одштетног захтјева „Дунав
осигурања“ а.д. Бања Лука од 17.11.2023. године. Ову обавезу
полиција има у смислу чл. 158. став 1. Закона о основама безбједности
саобраћаја на путевима у БиХ, ако у незгоди има погинулих или повријеђених лица
или је настала већа материјална штета. Такође, ову обавезу има и у смислу чл.
93. став 3. у вези са ставом 2. Закона о безбједности саобраћаја на путевима
Републике Српске, само ако један од учесника саобраћајне незгоде то захтијева.
Како таквог захтјева није било, што није спорно, полиција није ни излазила на
лице мјеста.
У конктретном
случају, попуњавањем европског обрасца од стране учесника незгоде, тужилац је
на себе преузео ризик процјене висине стварне штете, сам третирајући насталу
материјалну штету као мању (до 500,00 КМ), иако иста може
бити и већа од тога (што се показало кроз налаз вјештака). Полиција није
позвана да обави увиђај, којом приликом би биле спроведене и друге радње у
складу са законом, које се проводе код већих материјалних штета (чл. 158. став
1. Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ). Дакле,
попуњавањем европског обрасца тужилац је изгубио право да захтијева право на
накнаду штете преко 500,00 КМ.
Како у току
поступка тужени није доказао да је тужиоцу исплатио овај износ од 500,00 КМ,
суд је донио одлуку као у тачки И изреке пресуде, у смислу чл. 37. став
2. и 3. став 1. Закона о обавезним осигурањима у саобраћају, имајући у виду
налаз вјештака којим је исти утврдио искључиву одговорност возача ПМВ-а марке
“Застава” З. С. за настанак предметне саобраћајне незгоде, чиме је тужилац
доказао основ тужбеног захтјева.
Из истих разлога због којих је усвојио овај дио
тужбеног захтјева од 500,00 КМ, као основан, суд је одбио као неоснован остали
дио тужбеног захтјева преко овог износа, тј. износ од 6.874,65 КМ (тачка ИИ
изреке пресуде), обзиром да је тужилац потраживао укупан износ од
7.374,65 КМ (који је утврђен налазом вјештака). Ово из разлога, јер из горе
наведених разлога, није било законског основа да се тужиоцу
досуди износ већи од 500,00 КМ.
Разматрајући
налаза вјештака, суд га јесте оцијенио валидним доказом о висини штете, јер је
стручан, детаљан, јасно образложен, а на исти није ни било приговора. Међутим,
без обзира на то, одредбе чл. 37. став 1. Закона о обавезним осигурањима у
саобраћају, јасне су и императивне, те се појављују као леx
специалис у односу на ЗОО и суд је дужан да их
примјењује онако како гласе. Дакле, питање досуђене висине штете је правно
питање и независно је од налаза вјештака којим је вјештак утврдио стварну
висину штете.
Остале
проведене доказе суд није посебно цијенио, јер се њима доказују неспорне
чињенице.
Напријед
наведени став суда, заузет је у пресуди Врховног суда Републике Српске бр. 89 0
П 083876 24 Рев од 31.01.2025. године, као и у пресуди Окружног суда у Требињу
бр. 95 0 П 087747
24 Гж од 26.11.2024. године.
О почетку тока законске затезне камате, суд је
одлучио због сљедећег: Како је чл. 22. став 6. Закона о обавезним осигурањима у
саобраћају прописано да оштећено лице има право, уз износ одштете, и на
законску затезну камату почев од првог дана након истека рока од 60 дана од
дана подношења одштетног захтјева, суд је почетак тока ове камате одредио од
дана 24.01.2024. године, а не како је то тужилац захтијевао. Ово из разлога јер
је одштетни захтјев примљен код туженог дана 24.11.2023. године, што се види
одлуке о утврђивању висине штете „Крајина осигурања“ а.д. Бања Лука од
15.12.2023. године (доказ бр. 4).
Због наведеног, суд је одлучио као у изреци
пресуде, у смислу свих горе наведених одредаба поменутих Закона.
Одлуку о
трошковима парничног поступка суд је донио на сљедећи начин. Пуномоћник тужиоца
је опредијелио трошкове на записник од 04.03.2025. године, а суд је оцијенио
основаним сљедеће трошкове: за састав тужбе и за заступање на припремном
рочишту и на главној распарви износе од по 360,00 КМ, награду за
вријеме-одсуство из канцеларије због заступања на припремном рочишту и на
главној расправи износе од по 90,00 КМ (јер су оба рочишта трајала по 30 мин.),
у складу са чл. 2. Тарифни бр. 2. став 1. и Тарифни бр. 9. Тарифе о наградама и
накнади трошкова за рад адвоката (Службени гласник Републике Српске, бр.
111/2024, у тексту: Тарифа), те трошкове вјештачења од 700,00 КМ, као неопходне
у поступку, јер је тужени оспорио основ и висину тужбеног захтјева и трошкове
судске таксе на тужбу и пресуду у износима од по 200,00 КМ, у складу са
Тарифним бројем 1. тачка 1. подтачка 3. и Тарифним бројем 1. тачка 1. Закона о
судским таксама и (Службени гласник Републике Српске, број
73/08, 49/09, 67/13, 63/14, 66/18 и 67/20), што укупно износи 2.360,00 КМ.
Пуномоћник тужиоца је опредијелио трошкове у складу са АТ Ф БиХ, међутим суд је
примијенио Тарифу која је важећа на територији Републике Српске, али у
границама постављеног захтјева пуномоћника тужиоца.
Пуномоћник туженог није опредијелио трошкове
поступка.
Суд је одлуку о трошковима поступка донио у
складу са примјеном правила о квалитативном успјеху у парници. Тужилац је у
парници успио са 6,78% у односу на коначно опредијељени тужбени захтјев од
7.374,65 КМ, па му онда у односу на трошкове поступка које је првостепени суд
утврдио у висини од 1.660,00 КМ (без трошкова вјештачења), припада право на
трошкове поступка у висини од 112,55 КМ. Када се на овај износ додају трошкови
вјештачења од 700,00 КМ, као неопходни у поступку, јер је тужени оспорио основ
и висину тужбеног захтјева, онда је тужени дужан да тужиоцу накнади трошкове
парничног поступка у износу од 812,55 КМ.
Суд није пуномоћницима тужиоца
који имају сједиште канцеларија у Власеници и Сарајеву, тј. ван подручја овог
суда, признао трошкове превоза и горива у смислу чл. 9. Тарифе, јер ови
трошкови нису били неопходни за вођење парнице, нити су оправдани у смислу чл.
387. став 1. ЗПП-а. Наиме, ови адвокати, као и адвокати који имају регистроване
канцеларије на подручју овог суда, имају право на трошкове који би се признали
странци као да је странку заступао адвокат чије је сједиште у мјесту суда.
Изузетно, ови трошкови се могу досудити странци, ако би били оправдани. Дакле,
како тужилац није ничим доказао постојање оправданих разлога због којих није
ангажовао неког другог адвоката чије је сједиште на подручју овог суда, јер
постоји пет регистрованих адвокатских канцеларија, суд је одлучио у складу са
Одлуком Уставног суда БиХ бр. АП-1398/14 од 11.01.2017. године. Постоји такође
усаглашено правно схватање усвојено на Панелу за уједначавање судске праксе из
грађанске области од 31.01.2014. године, на којем су учествовали представници
Суда БиХ, Врховног суда Федерације БиХ, Врховног суда РС и Апелационог суда
Брчко Дистрикта да путни трошкови адвоката чије је сједиште изван подручја суда
пред којим се водила парница признају се само до висине трошкова које би
странка имала да ју је заступао адвокат чије је сједиште у мјесту суда.
Судија:
Антонела Јокановић-Јањић
Правна поука: Против ове пресуде може се
изјавити жалба Окружном суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема
пресуде, путем овог суда.

